Retimno: Manastir Arkadi

Impozantna crkva posvećena Svetom Konstantinu, Svetoj Heleni i Gospodu Bogu

KAKO STIĆI DO MANASTIRA ARKADI 

Manastir Arkadi je udaljen od Retimna oko 23 km.
Do njega možete doći autobusom (sa glavne stanice u Retimnu.
Cena prevoza u jednom pravcu: 2,80 evra
Polasci iz Retimna za Manastir Arkadi
Ponedeljak - Petak : 06:15 10:30 14:30
Subota/Nedelja: 10:30 14:30
Posetioci se mole da budi pristojno odeveni - pri poseti svakom manastiru, pa i ovom.
*** postoji toalet u uglu platoa

Ako idete autom iz Retimna/Hanje, onda prođete Retimno i na 6km izađete sa grlavnog puta ka naseljima Tsesme – Platania naćićete se na starom auto-putu, potom skrenete desno, pa levo prema selima (redom) Tsesmes, Adele, Pigi, Loutra, Kirianna i Amnatos, doćićete do Pravoslavnog Manastira Arkadi (vidi mapu).

View Μονή Αρκαδίου in a larger map

Ako idete autom iz pravca Herakliona, evo jedne zanimljive mape (slika ispod) sa alternativnim putem, kojim ćete proći kroz unutračnjost Krita i videti interesantna sela, crkvice, pejzaže, taverne, ako ne odete auto-putem uz  obalu.
Ako idete iz pravca Herakliona, zaista Vam preporučujem da odete do pećine Meliodni  (u ovom postu možete videti mapu sa putem do Melidoni pećine, ako idete auto-putem, a kasnije ću posebno opistai i sam izlet do Melidoni pećine i njenu zanimljivu priču). 

Izvor: alopha-omegaonline.com

KADA JE MANASTIR OTVOREN ZA POSETIOCE?

Manastir je otvoren preko cele godine i preko cele nedelje.
April - Maj (09:00 do 19:00), Jun - August (09:00 do 20:00), Septembar - Octobar (09:00 do 19:00),
Novembar (09:00 do 17:00), Decembar - Mart (09:00 do 16:00).

Bogosluženje je svakog dana u 6:00 ujutru i u 18:00 uveče.

Cena ulaznice je 2,50 evra, moguće je da Vam neće naplatiti kada čuju da ste iz Srbije, ali kako je taj novac namenjen obnovi i održavanju Manastira, a i nije neki novac,  meni je bilo bezveze i sramota da ne platim.
Tačnije hteli su da mi vrate novac, kada su shvatili da sam iz Srbije. A meni je bio dovoljan onaj široki osmeh pri pomenu Servia, ma ... kao milion dolara u zlatnim polugama.

U Julu i Avgustu mogu biti velike gužve, što ometa mirno razgledanje, fotografisajnje i uživanje. Možda je bolje posetiti manastir u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima  (ja bih tako uradila).

PRIČA O MANASTIRU  

Kako se poseta nekom od istorijskih mesta, ne bi završila utiskom da sam videla samo gomilu kamenja, potrebno je da se upoznam sa pričom koja daje tom kamenju dušu i koja oživljava duhove prošlosti.

Manastir Arkadi (grčki: Μονή Αρκαδίου/Moni Arkadhíou ) je pravoslavni manastir smešten na plodnoj visoravni jugoistočno od Retimna. Građen je na nadmorskoj visini od 500 metara , na plodnoj visoravni s maslinicima , vinogradima, borvima, čempresima i hrastovima .

Tačan datum osnivanja nije poznat . Prema ist ,osnorjiskim spisima, osnivanje manasira ponekad se pripisuje vizantskom cara Iraklija (Heraklius), a ponekad care Arkadiju u 5.veku. Međutim, na Kritu, je uobičajeno da se imena manastrima daju po imenu mohnaha koji ih je služio u njemu, i veruje se da je to bio monah Arkadije.

 U 16. veku je manastir bio restauriran uz donacije lokalnih imucnih porodica. Prema istoričarimai, zgradnja crkve Sv. Konstantinu,  je trajala 25 godina (1562.- 1587).

Monasi su obrađivali zemlju i obezbeđivali hranu i za sebe i za one koji nisu imali dovoljno zemlje i hrane. 

Manastir je okružen visokim zidom i izgrađen je kao tvrđava u sredini je crkva posvećena  Svetom Konstantinu, Svetoj Heleni i Gospodu Bogu. U 16. veku manastir je bio jedna od centara nauke i umetnosti na Krit i imao je školu, veoma bogatu bilbioteku, monasi su prepisivali dela, Aristofana, Euriiva, Dantea, Vergilija ... i većina je uništena u napadu Turaka 1866, a one koje su ostale, se uglavnom nalaze po muzejima zapadnih zemalja (prim. aut. kao i sva važna istorijska blaga sveta, što kupljena od švrecera, što uzeta bez naknade i pitanja domaćeg stanovništva.. videti pod: britanski, francuski, nemački muzeji ...).

Manstir i monasi su imali veoma značajnu ulogu u borbi protiv Turaka. Najtužniji i najznačajniji odgađaj se desio 1866. za vreme Kritske pobune.  Smrt 943 žitelja Krit, uglavnom žena i dece je tada potražio zaštitu od Turaka, u manastru. Nakon 3 dana borbe, iguman manastrija je odličio da skolnište u kome se nalazio barut i  u kome su se svi nalazili , digne u vazduh. Žrtvovali su sebe, ali se nisu predali. 

8. septembra je dan sećanja na Kritski otpor Turskoj okupaciji i toga dana se mnoštvo sveta sakupi da oda poštu onima koji su izgubili živote ne pristajući na okupaciju i boreći se za slobodu.

Danas u manastiru žive ponekad  dva, a ponekad pet monaha.

UNESCO je ARKADI manastir za Evropski spomenik slobode (a European Freedom Monument).

Ova kompjuterska animacija će Vas provesti kroz Manastir.
Inače, volim da pregledam  po Internetu, kako su drugi doživeli neko mesto koje želim da posetim, i da se uopznam sa detaljima, jer uvek pronađem neki kutak na kome ću provesti veći deo vremena kada posetim to mesto.

Plato ispred manastira 

Bitka kod Arkadi manastira

U vreme turske okupacije Krita (1669 - 1898),  krićani su podizali mnoge pobune  (Daskalojanis 1770, Janičari 1927, protiv Egipćana 1822, Gravmusa 1828, Cairetis 1811.) Sve su bile ugušene, ali su ojačavale moral naroda i otpor prema okupatoru.

Pobuna koja je otvorila put ka oslobođenju Krita je upravo ona iz 1866. godine.

14. maja 1866. podstaknuti lošom upravom i ugnjetavanjem od strane turaka uputili su zahtev paši u Hanji za: poboljšanjem poreskog sistema, većem poštovanju hričćanske religije, pravu stanovničtva da slobodno bira svoje starešine i mere za poboljšanje ekonomskog razvoja ostrva.

Ovi zahtevi su poslati i vladama Engleske, Franciske i Rusije uz zahtev da posreduju u ostvarivanju ovih zahteva. Engleska, Francuska i Grčka valda su ostale neutralne, jedino je Rusija podržala zahteve zahvaljujući ruskim vicekonzulima na Kritu.

I tako ...Ne očekujući pomoć ni od koga, krićani su odlučili da se odupru daljem zlostavljanju i tiraniji. 21. avgusta su podigli zastavu ustanka pod sloganom Ujedinjenje ili smrt (Ένωσις ή Θάνατος).

Manastir  Arkadi je od prvog trenutka bio sedište ustanka.1500 kićanskih ustanika, su se u manastiru okupili, među njima su bili predstavnici provincija (Hanje, Retimna, Heraklona) pod vodstvom Hadži Mikalisa Janarisa. Predstavnik Retimna je bio Iguman manastira, Gavrilo Marinakis  

Sultan je bio uznemiren ustankom nakon što je odbio sve zahteve ustanika, poslao je 30. avgusta 1866. Mustafa Pašu da uguši ustanak. Taj paša je imao nadimak Krićanin jer, je ugušio ustanak iz 1821. One je prvo pokušao da nagovori ustanike da se vrate kućama, a nakon odbijanja tog predloga, rečio je da vojnom silom uguši ustanak.

Mustafa Paša je prvo preduzeo operacije na području Hanje, a zatim krenuo do sedišta ustanka u Retimno, do manastira Arkadi koji je bio i sedište ukome se nalazilo oružje, ali i skolonšte za narod)uglavnom žene i decu). Više hiljada (brojke su različite najčešće oko 7 500)  pripadnika truske vojske, sačinjene od Turskih, Albanskih i Egipatskih plaćenika i snažnom artiljerijom,  je stigla pred manastir 6 novemra 1866 poslepodne.

U manastiru je bilo oko 966 osoba, od kojih je za borbu bilo spremno samo 325 muškaraca i 259 maoružanih.

Hrabre žene su se borile rame uz rame sa muškarcima.

Vođe boraca su bili porzčnik sa Peloponeza Janis Dimakopulos (Ιωάννης Δημακόπουλος) i Iguman Gavrilo Marinakis (ο ηγούμενος Γαβριήλ).

Oni su odbili poziv na predaju i bitka je počela 8. novembra 1866. Iste večeri pošto nisu uspeli da zauzmu manastir, turci su zatražili pojačanje i dopremljen im je veliki top iz Retimna.

9. novembra, su turska vojska je, u popodnevnim časovima,  uspela da probije zapadni zid i uđe u manastira. Izvršen je stravičan pokolj, a poslednji čin ove drame se odigrao u prostoriji u kojoj je stajao barut (barutani) a u kojoj su se nalazili nejaki, žene i deca. 

Već je pala  noć kada je Kostas Giamboudakis izvadio svoj pištolj i rekao, da svi koji žele mogu napustiti barutanu. Hiljade turskih vojnika je bilo pred vratima. Kostas  je sačekao da ih se skupi još više i onda pucao u bure sa barutom. 

Čula se snažna eksplozija u kojoj su poginuli oni koji su bili u barutani, ali i vojnici koji su bili ispred.

Slika u barutani prikazuje trenutak kada je Kostas Giamboudakis izvadio svoj pištolj 

Ploča sa natpisom je postavljena 1930. I na njoj piše 

Plamen koji obasjava iz dubina ove grobnice, je božji plamen, u kome su Krićani poginuli za slobodu.

( nadam se da je prevod dovoljno dobar).

Janis Dimakopoulos i preživeli su  nastavili da se bore sa Turcima i Albancima u dvorištu manastira. On je pristao da se preda, uz obećanje paše da će preživeli ustanici biti oslobođeni. Međutim, sutradan je svoma bila odrubljena glava.

Igumana Gavrila je ubio Memir aga.

Heroina bitke kod Arkadi manstira - Hariklia Daskalaki

Heroina bitke kod Arkadi manstira je Hariklia Daskalaki (Χαρίκλεια Δασκαλάκη),ćerka, supruga i majka boraca za slobodu. Ona je bila zarobljena nakon bitke. Uspela je da pobegne iz zarobljeništva.

Hariklia je ćerka veterana ustanka iz 1921. koji je poginuo u ustanku 1858. i majka 13-oro dece, od kojih je samo troje preživelo, Jorgos, Antonis i Konstantinos (ο Γεώργιος, ο Αντώνιος, ο Κωνσταντίνος), ali i njih je izgubila u ustanku 1866. i ovoj bici kod Arkadija. 

Nakon izbavljenja je otišla u Atinu. Dala je veoma značajne podatke i opise bitke, kao učesnik i svedok.

U ovom herojskom događaju je život izgubilo: preko 110 zarobljenih (žena i muškaraca), oko 852 poginulih krićana i 1 500 poginulih turskih vojnika. (brojke su različite u različitim izvorima)

Paša je smatrao da je bitka dobijena, medjutim, ova bitka je probudila do tada ravnodušnu Evropu i otvorila zatvorena vrata evropske diplomatije i konačno dovela do oslobođenja Krita od turskog jarma 1898. godine.

Dobrovoljci iz Srbije, Madjarske i Italije su došli na Krit da se bore sa Krićanima pritov Turskog zuluma, prvi.

 U čempresu manastira još uvek stoji metak iz te bitke, a na stolovima tragovi pogubljenja. 

Šetnja po Arkadi-ju

Spomenik 1866.

Na platou ispred manastira sa leve strane se nalazi spomenik u čast bitke 1866. i pogihulih. Nalazi se iznad kanjona. sa leve i desne strane su biste učesnika bitke i 

U kuli (u sredini) je Spomen kosturnica. Ostaci poginulih su u izloženi u staklenoj vitrini. Jasno se mogu videti ožiljci na izloženim kostima.

Konjušnica

Konjušnica izgrađena 1714. se nalazi neposredno ispred zapadnog ulaza. Unitrašnjost je podeljena na 3 dela. Zidovi su debeli oko 1 metar. Još uvek se na njima mogu videti tragovi borbe. Stepenište vodi na krov sa koga se pruža pogled na plato, manastir i okolinu.

Manastir Arkadi

Zvanični sajt Manastira je ovde

Plan manastira Arkadi

Legenda:

1 - Zapadna vrata

2 - 

3 - Sobe

4 - Mlekara 

5 - Visnki podrum

6 - Podrum za čuvanje ulja

7 - Skladišta (Danas muzej u kom se nalazi zastava arkadijske drame, stare ikone (najviše post-vizantskog razdoblja), oružje iz perioda ustanka, delovi starog hrama, odeća, rukopisi , pečati i jos dosta toga.

8 - Radionice za monahe

9 - Monaške ćelije

10 - Barutana

11 - Podrumi

12 - Kuhinja

13 - Podrum (Danas izložbeni prostor)

14 - Trpezarija 

15 - Dvorište

16 -Sobe za goste (Pre 1866. je tu bila kuća Igumana, ali u birbama potpuno uništena, početkom 19 veka je iguman Gavrilo Manars, na svom putovanju po Rusiji, sakupio dovoljno novaca da se zgrada obnovi)

17 - Crkva

Ikonostas crkve

Pošto ima dosta fotografija, odlučila sam da ih postavim na Pikasi, pa ih vi prelistavajte bryinom kojom želite. Fotografije su poređane onako kako su pravljene u šetnji. Krenula sam s desna na levo po dvorištu.

Ulaz u manastir

Podrumi za čuvanje ulja i skladišta - desno od ulaza

Crkva 

Monaške radionice

Monaške ćelije

Monaške radionice

Monaške ćelije

Pogled na crkvu sa krova radionica

Pogled na crkvu i dvorište

Zvonik crkve

Monaške ćelije i dvroište

Vrata jedne od ćelija

Izlaz iz barutane

Temelji prvobitne crkve

 Podrum (Danas izložbeni prostor)

 Podrum (Danas izložbeni prostor)

 Podrum (Danas izložbeni prostor)

 Kuhinja (Danas izložbeni prostor)

Kuhinja (Danas izložbeni prostor)

Spomen sobe na spratu iznad kuhinje i trpezarije

Spomen sobe na spratu iznad kuhinje i trpezarije

Spomen sobe na spratu iznad kuhinje i trpezarije

Spomen sobe na spratu iznad kuhinje i trpezarije

Pgled na čemres sa metkom

Muzej

Sobe za goste, a pre 1866 kuća za Igumana

Radionice za monahe

Pogled sa sprata na kome su radionice

Radionice za monahe

Crkva Sv. Konstantina i Sv. Helene

Pogled sa puta na more i klisuru

A kod kuće, na terasi me je čekala moja Madrić (Mother za druge) sa svojim mališanima CMOK